VOIP 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Tehnički fakultet

VoIP (Voice over Internet Protocol) Glasovna komunikacija putem
internet protokola
UVOD
Još od ranih početaka razvoja Interneta (osamdesetih godina prošlog veka) uočeno je da korisnici ovaj novi vid umrežavanja računara najviše koriste u svrhe komunikacije. Taj trend se i kasnijom ekspanzijom razvoja interneta održao do današnjih dana. Istraživanja pokazuju, da i danas kao i pre desetak godina preko 90% korisnika interneta koristi u svrhe komunikacije, a preostalih 10% kao pretraživanje (popularno nazvano surfovanje) ili razmenu podaka bilo u lične ili poslovne svrhe.U prvim danima interneta komunikacija se odvijala putem elektronske pošte, a odmah zatim i putem IRC-a (Internet Relay Chat servisa) tj. komunikacije u realnom vremenu putem kucanja poruka koje se razmenjuju sa trenutno aktivnim korisnicima. Početkom devedesetih godina prošlog veka taj vid komunikacije, a najviše zaslugom pojavljivanja naprednih operativnih sistema tipa Windows 95, se preneo i na komunikaciju glasom i slikom (web kamere) putem raznih servisa (najrasprostranjeniji je tada bio Microsoft Netmeeting). No, nedovoljno razvijena infrastruktura, kao i slab protok podataka (mala brzina protoka) su doveli do toga da je ovaj vid komunikacije bio praktično dostupan samo korisnicima u razvijenim zemljama sveta.
1996. godine su mnogi nezavisni proizvođači elektronskih komponenti shvatili da je i postojeći vid brzine protoka podataka dovoljan ukoliko se postigne bolji nivo kompresije zvuka ljudskog glasa. Tako da su se tada mnoge kompanije (Texas Instruments, Cisco, Motorola, Intel i sl.) uključile u razvoj ove tehnologije. Kako se kvalitet transporta ljudskog glasa putem Internet Protokola (Voice Over Internet Protokol ili VoIP) poboljšavao, mnogi provajderi usluga telekomunikacija su brzo shvatili prednost novih tehnologija. Tako da su se već tada telefonski pozivi iz npr. Evrope konvertovali u VoIP i kao internet podatak prenosli do servera koji je najbliži biranoj destinaciji, a tada bi se ponovo konvertovali u telefonski poziv. Na ovaj način vršene su velike uštede u komunikaciji, a to je bio i dodatni podsticaj za razvoj ove tehnologije.
Ovu tehnologiju već više godina koriste skoro sve telekomunikacione kompanije na svetu, ali se iz razloga ogromnih zarada ova usluga ne naplaćuje posebno, već se naplaćuje kao „normalan“ telefonski poziv. To za rezultat ima enormno velike uštede na račun neznanja potrošača. Iz svega ovde navedenog je jasno uočljiva želja telekomunikacionih kompanija da što je moguće više prolongiraju svoj zaštićeni status i učine ovu uslugu putem drugih kompanija teškom za implementaciju ili čak da je i zakonski onemoguće.
Razlika između Voice i Data
VoIP mreža se čini složenom jer uključuje i voice i data komponente. Ranije su ove dve tehnologije koristile potpuno različitu filozofiju, odvojenu infrastrukturu i imale različite operatere. Mreže za prenos govora su oduvek bile odovjene od mreža za prenos podataka, jer je prenos govora zahtevao potpuno drugačije karakteristike mreža.
Mreže za prenos govora rade na principu komutacije. Saobraćaj na ovim mrežama je osetljiv na kašnjenje i smetnje. Filozofija prenosa govora je bila da se obezbedi "pet devetki" pouzdanosti (99,999%), zbog prirode govornih komunikacija. Telefonski prenos govora koristi samo njima dodeljen opseg u mreži tako da se kašnjenje vrlo retko javlja kao problem.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com